Prodje ponoc, a ja idalje trosim minute, sate i ostale delice vremena na internetu
Evo me on-line, kao i mnogi sa ove cudnovate planete. Sta ja zapravo trazim ovde, zasto pisem ovaj blog umesto da vodim ljubav, da gledam film, da se priljubim uz nekoga... Ah, kako sve to lepo zvuci... Ja ipak bezim od stvarnosti jedne dvadesetsedmogodisnje moderne, a ipak usamljene cure... Da, naravno da sam i na facebook-u on-line, a ni to ne znam zasto sam kada ne pricam ni sa kim. Vidim da je decko koji mi se dopada tu, ali se ne javlja, a ja necu prva, ne vise necu prva. Nece njegov muski moral da raste, i necu da mi se svidja vise. I cesto to sebi kazem, ali kada vidim da je tu, nekako se uvek potajno nadam da ce promeniti misljenje i poceti normalno da prica... Zeli me i to je sve... Izazovna sam mu... Nekome bi to znacilo puno... Meni neeee, ne zelim da me posmatra kao seksualni objekat... Pa ja imam dusu, moja licnost je mnogo veca od onoga sto on zeli. Trenutak sa mnom moze da bude mnogo lepsi od trenutka strasti... Nemoj misliti da sam frigidna i ne zelim strast, ali postojanje i postovanje mi znace